Artemisinin i rak dojke

Artemisinin i rak dojke


Artemisinin selektivno  smanjuje funkcionalne nivoe estrogenskog receptora-alfa i otklanja proliferaciju indukovanu od strane estrogena u ćelijama ljudskog raka dojke.

Rak dojke nastavlja da proganja žene kao drugi vodeći uzrok smrti. Njegov teror ostaje neumitan čak i pored naprednog medicinskog znanja našeg veka. Samo u SAD-u jedna od svakih osam žena će biti dijagnostifikovana sa rakom dojke nekad tokom njenog života. Procenjeno je da će svake godine 220000 žena u SAD-u biti dijagnostifikovano sa rakom dojke, od čega će 40000 njih umreti.

Rak dojke, kao i druge vrste raka, nastaje iz kompleksne interakcije između spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Na listi spoljašnjih faktora su neaktivan(sedeći) način života, noćne smene, izloženosti alkoholu i duvanu, itd. Unutrašnji faktori su: genetska šminka, životni stil, i medju njima najbitniji faktori su biti pripadnica ženskog pola kao i starija dob. Tkivo dojke postaje rak kada izgubi mogućnost da prestane da se deli, da ostane vezano za susedne ćelije i da umre u programirano vreme. Nekoliko faktora je istraženo kao uzrok raka; nasleđena genetička mutacija je primarni uzrok na koji se sumnja. Ipak, studije su otkrile da samo kod 5-10% pacijenata koji boluju od raka dojke, se mogu nasledne genetičke mutacije kvalifikovati kao uzrok raka, od kojih su BRCA genetske mutacije najpoznatije. Familijarna veza se posmatrala u nekoliko slučajeva sa faktorom rizika koji ide od 7.8 do 21.1%, a najveći rizik raka dojke među njima ima srodnik prvog stepena. Međutim, bez obzira na pomenuto, najveci faktori rizika ipak ostaju biti žena i starija dob.

 Prognoza raka dojke zavisi od mnogo faktora. Terapeutski modaliteti, ipak, mogu biti svedeni na centralnu ulogu estrogena. Po ovome, rak dojke spada u dve kategorije: osetljivi na estrogen i neosetljivi na estrogen. Studije ukazuju na to da ćelije raka dojke imaju dva glavna receptora estrogena, a to su ERα i ERβ. Razmera ovih receptora određuje maligno ponašanje kancera, i samim tim njegove terapeutske modlaitete a zatim i prognoze. Viša  ERα : ERβ razmera se nalazi u uzajamnoj vezi sa višom ćelijskom proliferacijom, dok se niska ERα : ERβ razmera nalazi u uzajamnoj vezi sa anti-proliferacijskim stanjem.

Većina kancera dojke koji imaju ERα je osetljivo na estrogen, i modaliteti lečenja za ove vrste raka dojke uključuju uzimanje anti-estogen lekova kao što su Tamoxifen i Fulvestrant. Ovi lekovi deluju tako što blokiraju receptore estrogena, i kao rezultat potiskuju proliferatorsko ponašanje kancerogenih ćelija. S druge strane, rak dojke neosetljiv na estrogen se obično leči hirurškim odstranjivanjem tkiva dojke, ispraćenim opštom hemoterapijom. Rak dojke osetljiv na estrogen pruža bolje prognoze s obzirom da anti-estrogen lekovi mogu da se uzimaju. Ipak, dugotrajna upotreba ovih lekova ne prolazi bez sporednih efekata. Sporedni efekti ukljucuju uvećan rizik od kancera endometrijuma kao i povećanu mogućnost pojave DVT-a (duboke tromboze vena).

Od kada postoji detaljno farmakološko profilisanje trenutnih anti-estrogen lekova, pažnja se posvećuje istraživanju lekova sa sporednim efektima koji se lakse tolerisu. Među kandidatima,  ekstrakt slatkog pelina, Artemisinin, je značajno uzet u obzir s obzirom na njegova anti-kancer dejstva. Artemisinin, seskviterpen lakton, se ekstrahuje iz Kineske biljke Artemisia annua, poznatije kao qinghaosu ili slatki pelin. Ona sa svojim imenom nosi milenijum dugu istoriju široke medicinske primene od strane Kineza, najčešće za lečenje groznice. U kasnim 1990-im,  Novartis je podneo patent s razlogom da obezbedi lek protiv malarije na bazi Artemisinina sa nesvakidasnjim rezultatima. Studija njegovih protiv-malarijskih dejstava i osobina dovodi do još jednog obećavajućeg anti-kancer dejstva Slatkog pelina Artemisinina.

Anti-kancer mehanizam artemisinina se trenutno intezivno istražuje; nekoliko dokaza su potpomogli formulaciju modela u kom ekstrakt Slatkog pelina Artemisinina ubija ćelije raka tako što nanosi nepopravljivu štetu preko ROS-a (reaktivne vrste kiseonika) ciljajući ćelije raka sa visokim sadržajem železa. Takođe indukuje apaptozu u ćelijama raka što tera mutirane ćelije da izvrše programirano samoubistvo. Razvojni Terapeutski Program Nacionalnog Instituta za Rak, SAD, analizira efekte Artemisinina na 55 linija ljudskog kancera, i dokazuje anti-kancer aktivnost protiv nekoliko tipova raka uključujući leukemiju, linije raka debelog creva, melanoma, kao i linije raka dojke, jajnika, prostate, centralnog nervnog sistema kao i bubrega. Ranije studije su takođe rasvetlile njegovo dejstvo protiv angiogeneze kao i njegov efekat na ćelijski zastoj, pa on stoga sprečava proliferaciju i metastazu ćelija raka.

Kada govorimo o  raku dojke, istraživači su takođe dokazali u ranijim studijama da Artemisinin pokazuje dejstvo na rak dojke. U studiji zabeleženoj 2008-me od strane Sunder et al-a, tretman MCF7 ćelija (linija ćelija ljudskog raka dojke koji reaguje na estrogen i koji izražava i alfa (ERα) I beta (ERβ) receptore estrogena)sa artemisininom, fitohemikalije iz Slatkog Pelina, su efektivno blokirale progresiju ćelija stimulisanih od strane estrogena. Artemisinin dokazano reguliše i smanjuje ERα protein i njegove transkriptesa vrlo malo do nimalo reluglatornog delovanja na ERβ, vraćajući visoki ERα : ERβ razmer na nivo blizu fiziološkog nivoa.

Ranija studija koju su sproveli Lai i Singh u 2006-oj na pacovima, navodi potencijalnu aktivnost Artimisinin na ćelije raka dojke. Pacovima izloženim potentnom karcinogenu dojke, 7,12-dimetilbenz(a)atracin (DMBA), su dati Artemisnini koji se oralno uzimaju. Rezultati oslikavaju inhibiciju nastanka raka dojke. S obzirom da su ove ćelije raka osetljive na estrogen, rezultat je s toga ekstrapoliran mogućem mehanizmu kojim Artemisinin remeti promociju estrogena u epitlu dojke pacova, verovatno mešanjem kroz ERα aktivnost. 

Prevodeći studiju na ljudskim ćelijama raka, Sundar et al je otkrio da Artemisinin smanjuje ERα promotere čime takođe smanjuje njegovu transkripciju, održavajući njegov nivo niskim. Tretman artemisininom takođe otklanja indukciju transkripta endogenih receptora progesterona ili preko E2 ili PPT, i inhibira estrogensku stimulaciju luciferaze plasmida vođenih saglasnošću elemenata odziva estrogena(ERE). Testovi hromatin imunoprecipitacije su pokazali da Artemisinin obimno smanjuje nivo ERα veze sa promoterom receptora progesterona, dok nivo veze ERβ ostaje nepromenjen. Rultati se prevode u stanje niske proliferacije posle tretmana sa Artemisininom, stanje normalno viđeno u ljudskim epitelnim ćelijama dojke.

Sa ovim rezultatima, postoji jaka preporuka za Artemisinin kao pomoćnu terapiju zajedno sa trenutnom anti-estrogen terapijom. Kombinacija obećava pozitivnu sinergiju sa obećavajućim značajno nižim sporednim efektima anti-estrogen terapije. Pri dugotrajnoj anti-estrogen terapiji pacijenata sa rakom dojke osetljivim na estrogen, kombinacija sa fitohemikalijama Slatkog Pelina, Artemisinina koje se prirodno pojavljuju, će koristiti pacijetima da snize sistematsku izloženost anti-estrogen sporednim efektima. 

Pisao Dr. Benz Napoli

Facebook komentari

copyright © 2017 WordPress Integration by Inveo