Eksperimenti na hepatoma kanceru sa artemisininom


Artemisnin je prva vrsta leka kojim se tretira osnovna verzija parazita Plasmodium falciparum ili bolesti poznatije kao malarija. Ovaj preparat je izolovan iz biljke Artemisa Annua ili narodski zvane slatki pelin koja je već vekovima jedna od nosećih biljaka u kineskoj tradicionalnoj medicini.

Artemisnin ima peroksid vezu koja mu daje sposobnost da formira slobdne radikale posle kontakta sa gvožđem. Slobodni radikali su toksični ćelije. Kancerogene ćelije zu izuzetno zavisne od gvožđa zbog dupliranja DNA prilikom deobe ćelija. Iz tog razloga kancerogene čelije sadrže visoku koncentraciju inter-celularnog gvožđa, više nego normalne ćelije da bi mogle da snabdeju nekotrolisanu replikaciju. Iz tog razloga Artemisnin je toksičan isključivo za kancerogene ćelije.

Ovaj pronalazak vezan za artemisnin je dao inspiraciju mnogim istraživačima koji su posvetili svoj radi istraživanju kancerogenih oboljenja i otkrivanju novih terapija za tretiranje raka. I pored toga, artemisnin je manje potentan od drugih anti kancer lekova pa su potrebne veće količine ovog preparata da bi se postigao željeni efekat. Iz tog razloga razvijeni su efektivniji derivati artemisnina koji su korišćeni za klinička ispitivanja. Ova jedinjenja su dala obećavajuće rezultate kao izuzetno potentni lekovi sa manje propratnih efekata u odnosu na dosada korištene tradiconalne anti-kancer agense.

Mnogi derivati artemisnina, podjednako oni jednostavni i kompleksni su testirani kao tretman za neke tipove kancera koji se pojavljuju kod ljudi. Hepatocelularni tip kancera je jedan od njih.

Hepatocelularni kancer ima dugo vreme razvoja bez prisutnih simptoma i komplikacija. Iz tog razloga većina pacijenata imaju veoma razvijenu bolest sa mnogim porširenjima i tumorima visokog stepena u vreme kad je ona dijagnostifikovana. Ovi rezultati su povezani sa veoma niskom stopom preživljavanja koja u proseku je u okviru od 5 godina od vremena nastanka.

Opcije tretiranja hepatocelularnog kancera uključuju hirurške intervencije i hemoterapiju. Hirurške intervencije nisu moguće kod slučajeva sa razvijenim tipom tumora. Iz tog razloga farmakološka terapija je izuzetno važna za tretiranje ovog tipa kancera. Tradicionalni hemoterapeutski lekovi nisu toliko efektivni na razvijene tipove kancera pa čak i kad se koriste kombinovani. Ova činjenica dodaje još veći pritisak na medicinu i naučnike da pronađu alternativu klasičnim metodima lečenja.

Gemcitabin najnovji lek širokog spektra dejstva sa anti-kancerogenim svojstvima je uključen u najnovija medinska ispitivanja lečenja raka jetre. Istraživanja su dala pozitivne rezultate do sad. Dalja istraživanja su nastavljena sa ovim lekom i kombinovanjem sa artemisninom i njegovim derivatima.

Anti-kancerogeno delovanje artemsinina uključuje uticaj na apoptozu ili odumiranje kancerogenih ćelija. Metod delovanja u ovom pravcu još uvek nije definisan.

Jedno istraživanje na hepatocelularnom karcinomu  je obavljeno u Kini a vođa isrtaživačkog tima je bio Dr. Junmei Hou. U ovoj studiji artemisnin ili skraćeno ART i njegov derivat dihidroartemisinin ili DHA, artemeter ARM i artesunat ARS su testirani in vitro na hepatoma ćelijama HepG2 (p53 divlji tip), Huh-7 (p53 mutirane), BE-7404 (p53 mutiran), Hep3B (p53 null) i 7702 (normalne ćelije jetre). Efekat i varijacije derivata artemisinina na sve tipove ćelija kako kancerogene tako i zdrave su upoređivani. Efekti ART i DHA samih i u kombinaciji sa gemcitabnom na HepG2 i Hep3B su dalje istraživani in vitro i in vivo. Pored sve četri vrste derivata artemsinina, ART i DHA su imali najviše citotoksične efekte na ćelije hepatoma a uprkos tome su imali veoma nizak stepen toksičnosti na normalne ćelije jetre. Osnovni mehanizmi u ovim procesima su bili inhibicija ćelijske proliferacije, G1 faza zasutavljanje i modulacija molekula u ćelijama. Takođe je bila uključena i apoptoza, inhibicija rasta tumora i modulacija gena tumora obe in vitro i in vivo. U ovim aktivnostima DHA je povećao antikancerogene efekte gemcitabina. Istraživači su zaključili da „ ART i DHA imaju iznenđujući anti kancer efekat na ljudske hepatoma ćelije, posebno na p53 status, sa minimalnim efektima na normalne ćelije, sa indicijama da su ova dva derivata obećavajući terapeutici za ljudski hepatoma kancer i kad se korstie sami a i  kad se koriste u kombinaciji sa drugim lekovima.

Drugo istraživanje je sprovedeno od strane Dr. Y.P Vandewyncel i njegovog tima 2014 u cilju pronaženja terapeutskih efekata artesunata na hepatocelularni kancer. Glavni ciljevi istraživanja su bili evaluacija i efekti na rast tumora, anginogeneza, rekacije proteina i hemo otpornost hepatocelularnog kancera. Nekoliko vrsta ćelija hepatoma je testirano pod normoksičnim i hipoksičnim stanjima kako in vitro tako i in vivo. Testovi enzima i napredne tehnike snimanja su korišćene u ovoj studiji. Rezultati su pokazali da artesunat ima uticaj na vitalnost kancerogenih ćelija. Hipoksičko stanje je povečalo ove efekte. Artesunat je regulisao vaskularno endotelni faktor rasta (bitno za angionogenezu) i smanjo rast tumora. Efekti su još više povećani u kombinaciji sa sorafenibom. Nije evidentirana hepato toksičnost tokom ovih reakcija i artesunat nije pokazao hemo rezistenciju zajedno sa dosorubicinom. U ovim istraživanjima je takođe zaključeno da je artesunat potencijalni lek za tretiranje hepatocelularnog kancera.

Veoma intresantnu studiju je napravi doktor Henri Lai sa svojim istraživačkim timom na osnvu činjenice da kancerogene ćelije imaju veći broj transferinskih receptora na površini. Transferin je  protein koji trasportuje gvožđe. Transferin, jednom uvučen u receptor se unosi u ćeliju putem procesa koji se naziva endocitoza. Stoga, ako je artemisnin  povezan sa transferinom, ovaj kontigent bi mogao biti preuzet od strane ćelija raka što bi dovelo do visoke koncentracije u kancerogenim ćelijama artemisnina unešenog uz pomoć transferina. U samim ćelijama gvožđe bi bilo otpušteno iz transferina rekacija između gvožđa i artemisnina bi proizvela slobodne radikale koji uništavaju kancerogenu ćeliju iznutra. Istraživači naglašavaju da je ovaj proices veoma selektivan i potentan u smislu vezanog artemisnina na proteinu transferina i njegove snage prilikom uništavanja kancerogenih ćelija.

Više činjenica smo pronašli u članku pod nazivom „ Kineska biljka leči kancer“ od  dr. Roberta Jay R Rowena objavljenog 2002. Po ovom članku, tim naučnika iz Vijetnama je zabeležio uspešno dugoročno izlečenje za oko 60% slučajeva  (od 400 pacijenata) kod ljudi gde je artemisnin bio kombinovan sa standardnim treapijama za kancer. Prilikom lečenja tih pacijenata, jedna 47 godišnja žena, koja je imala terminalni kancer jetre koji se zakomplikovao sa ascitesom a čiji je očekivani životni vek bio ograničen danima maksimalno nedeljama je bila tretirana artemisninom i kombinovanom terapijom. Ona je bila živa dve ipo godine nakon terapije bez ikakvih znakova bolesti. Ovaj događaj daje čvrst dokaz da tretman artemisninom može da stabilizuje veoma efektivno rast kancera.

Još jedna studija je izvršena u 2013 godini  sa derivatima artemisina AD1-AD8 na in vitro ćelijama kancera jetre. Takođe je zaključeno da ova jedinjenja imaju potencijal kao anti kancer agensi i da su potrebna dalja ispitivanja na životinjama radi njihovog daljeg unapređivanja.

Zaklučak iz gore navedenih studija je da artemisinin ima sposobnost smanjenja veličine hepatocelulalrnog kancera. Različite studije su ispratile efekat ovog leka prilikom invazije i širenja hepatocelularnih kancerogenih ćelija. Nekoliko linija kancerogenih ćelija je bilo tretirano sa različitim koncentracijama artemisnina. Rezultati ovih studija indiciraju da od koncentracije zavisi inhibitorni egfeakat na metastaze kako u in vivo tako i u in vitro. Nekoliko biohemijskih mehanizama uključujući MMP2 metaloproteinazu, TIMP2 i CDC42 kontorlu ćelijske deobe su doveli do navedenih efekata.

Pošto su mnoge studije i istraživači dali veoma jaku preporuku za korišćenje artemisnina i njegovih derivata kao antikancerogenih agensa kod hepatoma kancera i kod efektivne apoptoze kancerogenih ćelija, smanjivanja tumora i inhibicije širenja kancera. Preporučuje se dalje kombinovane terapije koje su bolje nego pojedinačne ili solo terapije. Dalja istraživanja na ljudima su neophodna da bi se tačno odredila efikasnost ovog jedinjenja i da bi se indntifikovali propratne pojave pre nego što se krene u masovnu proizvodnju ovog obećavajućeg leka.

Pisao Dr. Minirisi Gunathilaka

 

Facebook komentari

copyright © 2017 WordPress Integration by Inveo