Hlorofil i regeneracija krvi


Hlorofil je supstanca koja biljkama daje zelenu boju. Molekul hlorofila ima jedinstvenu sposobnost da konvertuje sunčevu energiju u hemisjku energiju (fotosinteza), koju biljke koriste za apsorbciju ugljenih hidrata iz ugljen dioksida i vode. Na karaju krajeva svi oblici života iz biljnog i životinjskog sveta crpe energiju iz svog okruženja, u ovom slučaju putem fotosinteze.

I pored svoj specifične funkcije hlorofil nije baš toliko posebna i specifična biološka struktura. On je napravljen u biološkom obliku poznatom kao porifirinski prsten, koji se javlja u raznim oblicima organskih molekula. Grupa ovih molukelu je uključena u ćelijsko disanje prilikom transporta i potrošnje kiseonika.  Jedno od ovih organskih jedinjenja je hemoglobin, miogloin i citohrom. Hemoglobin ima izuzetno sličnu strukturu sa hlorofilom, a on predstavlja supstancu u ljudskoj krvi čija je uloga da prenosi kiseonik od pluća do drugih tkiva i ćelija u organizmu.

Hemjsku sličnost između hemoglobina i hlorofila je zapazio Verdel davne 1855 godine a početkom 20 tog veka je započet značajan broj istraživanja da bi se uporedile ove dve supstance.

hlorofilDali može hlorofil koji se nalazi u izobilju oko nas da poveća snabdevanje tela hemoglobinom koji predstavlja komponentu naše krvi od vitalnog značaja za naš opstanak? Ovo je veoma privlačna ideja. Svakako, kao osnova za ovakvu izjavu mgu se upotrebiti neka istraživanja u koja su uključene namirnice bogate hlorofilom za nadogradnju krvi. Nakon iscrpnog razmatranja naučnog istraživanja koje je obuhvatalo odose između konzumacije hlorofila i dopune hemoglobina u krvi, zaklučeno je da je odnos između ova dva jedinjenja izuzetno složeniji od jednostvane ideje da će telo zameniti molekul magnezijuma za molekul gvožđa da bi dobili hemoglobin iz hlorofila.

Razmena kiseonika za ugljen dioksid se odvija prilikom cirkulacije crvenih krvnih zrnaca. Crvena krvna zrnca sadrže pigment hema, vezan za protein globin, što daje hemoglobin.  Hranljive materije za održavanje zdrave krvi uključuju gvožđe, bakar, kalcijum, vitamin C, B-12, folnu kiselinu i piridoksin.

Godine 1936 dr. Artur Patek je objavio rezultate izuzetno zanimljive studije. Petnaest pacijenata sa nedostatkom gvožđa (anemijom) su dobijali različite količine hlorofila i gvožđa. Već je poznato da gvožđe samo po sebi leči ovo stanje, ali u kombinaciji sa hlorofilom rezultati su bili mnogo bolji i broj crvenih krvnih zrnaca zajedno sa nivoom hemoglobina se značajno i mnogo brže povećao u odnosu na upotrebu samog gvožđa. Ovakvi rezultati su dobijeni samo sa upotrebom hlorofila.

Dr Patek je izjavio sledeće:

„Ova studija može da nas postakne da upotrebljavamo ovaj sastojak kojim su bogate zelene biljke i zelena proteinska hrana i sa njim možemo da napunimo svoj depoe koji će vremenom aktivirati veću proizvodnju hemoglobina u našem organizmu.

Relane su indicije da ovo jedinjenje stimuliše sintezu proteina od kojih dobijamo molekul hemoglobina. Ovi proteini koji se dobijaju iz molekula hlorofila mogu ubrzati proizvodnju globina u našem organizmu. Ovo može da bude ključno objašnjenje efekta hlorofila na sintezu hemoglobina“

Potoji mnogo razloga zašto zelene biljke trebaju da budu uključene u hranu koja pojačava strukturu krvne slike. Vitamini i minerali u ovakvoj hrani su esencijalni  prilikom sinteze i izgradnje zdrave krvi. Veoma je interesantna veza i sličnost između zelene hrane i krvi i strukture dva obojena pigmenta hemoglobina i hlorofila. Biološka povezanost između ova dva molekula iako je istraživana poslednjih 60 godina nije u potpunosti jasna. Međutim, dokazano je da male količine hlorofila apsorbovane u digestivnom traktu mogu da stimulišu proizvodnju heme ili globina kako u ljudima tako i u životinjama.

Facebook komentari

copyright © 2016 WordPress Integration by Inveo