Imuni sistem i odbrana organizma

Imuni sistem i odbrana organizma


Namena vašeg imunog sistema je da zaštiti vaše telo od nepoznatih i rizičnih napadača. Takvi uljezi su bacili ( bakterije, virusi i gljivice ), paraziti, maligne ćelije, transplantirani organi i tkiva.

Da biste mogli da zaštitite vaše telo od ovih napadača, vaše telo mora biti u stanju da razlikuje ono što je poznato vašem telu od onog što je strano vašem telu.

Sva tela koja su strana telu trebaju da prouzrokuju određenu imunu rekaciju u vašem organizmu.  Ova tela se nazivaju antigeni.  Normalna reakcija imunog sistema uključuje indentifikovanje potencijalno opasnog antigena, organizacija i pokretanje odbrane protiv njega i napad na njega. Ako imuni sistem ima grešku i ako se preračuna u određivanju šta je poznato a šta strano, može doći do napada na neke delove organizma, izazivajući autoimuni poremećaj (reumatoidni artritis, tiroiditis, sistemski lupus eritematozona).

Oboljenja vašeg imunog sistema nastaju kad vaše telo proizvodi imune reakcije protiv samog sebe (autoimuni poremećaj), vaše telo ne može da proizvede odovarajuće imune reakcije protiv napada mikroba (poremećaj imunodificijencije), nepotrebna imuna reakcija na bezopasne antigene koja oštećuje normalno tkivo (alergijska reakcija)

Vaše telo ima raspored odbrane u sledećim krugovima:

Fizičke barijere

Ovaj krug spada u prvu fazu odbarne i zaštite od napadača. Primeri fizičkih barijera su : koža rožnjače očiju, membrane oblaganja respiratornog, digestivnog i urinarnog trakta.

Dokle god ovaj tip zaštite nije oštećen, mnogi oblici napadača ne mogu da se infiltriraju u telo. Ako je zaštita oštećena, kao što je koža naprimer u vidu opekotina ili posekotina, dolazi do pojačane opasnosti od infekcija. Takođe, navedene zaštitne membrane imaju mogućnost oslobađanja enzima kao što je naprimer znoj, razni oblici sekrecija, suze koji imaju sposobnost da odstrane mikroorganizme.

Leukociti

Ovo je napredan krug odbrane koji se nalazi u krvi i tkivu, pokrećući se uz pomoć cirkulacije i trežeći mikrobe koji su uspeli da se infiltriraju u organizam i ostale segmente koji napadaju organizam.

Ovaj tip odbrane ima dva fragmenta:

Inicijacija imuniteta:  U ovom fragmentu nije potreban susret sa mikrobima ili drugim oblikom napada. Imuni sistem u ovom segmentu reaguje na napadača trenutno i pokreće brojne vrste belih krvnih ćelija kao što su fagociti (makrofage, monociti, neutrofili, dendritske ćelije) koje napadače uništavaju gutanjem. Neke vrste belih krvnih zrnaca ispušatju materije koje su povezane za oticanjem ili alergenske reakcije poput histamina.

Stečeni imunitet: U ovom slučaju limfociti (B ćelije i T ćelije) posmatraju i napadaju uljeze na poseban način stičući posebnu taktiku za određene napadače. Posle odrđenog vremena oni efikasnije jurišaju i napadaju pojednia strana tela. Stečenom imunitetu je potrebno određeno vreme da sazri posle susreta sa novim tipom napadača, jer je limfocitima potrebno vreme da prilagode svoj napad njegovim slabim tačkama.

Limfni organi

Ovi organi se protežu duž celog organizma. Oni uključuju: koštanu srž (ona proizvodi razne kategorije belih krvnih zrnaca kao što su neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti B ćelije i T ćelije) i limfne žlezde

Limfni sistem

Vaš limfni sistem je energetski deo imunog sistema, to je mreža limfnih čvorova i limfnih sudova. Ovaj sistem prenosi limfu po celom telu. Ova tečnost sadrži kiseonik, proteine i druge oblike hranljivih sastojaka koji neguju tkivo. Limfa takođe prenosi mikrobe, maligne ćelije i beživotne ili oštećene ćelije. Sve supstance koje se prenose u limfi prolaze kroz najmanje jedan limfni čvor gde se strane supstance filtriraju i uništavaju pre nego se tečnost vrati u krvotok.

Ovo su sekundarni limfni organi:

-Limfni čvorovi

-Krajnici

-Pajerova ploča u slepom crevu

-Slezena

Vaš imuni sistem je skup procesa u vašem telu koji omogućava da ono pronađe i istrebi mikrobe i ćelije tumora iz organizma. On nastupa kao mehanizam zaštite od organizama koji izazivaju tegobe u vašem telu. Uz pomoć pravilnog funkcionisanja imunog sistema , vaše telo će biti zdravo i sačuvano od spoljnih i unutrašnjih neprijatelja.

Imuni sistem ne samo da štiti organizam on takođe napada i delove tela koji su neiskoristivi i koji narušavaju harmoniju funkcionisanja organizma. Sve promene na organizmu nastale usled delovanja neke bolesti, maligne i benigne tumorske ćelije i razni drugi unutrašnji neprijatelji utiču na pravilno funkcionisanje organizma i efikasnost imunog sistema. Nedostatak proteina a takođe i uticaj nedostatka mnogih drugih sastojaka mogu da utiču na sposobnost imunog sistema da se očisti organizam od malignih ćelija.

Savremene terapije su fokusirane na sledeće:

Postizanje ciljeva u organizmu koje imuni sistem nije bio sposoban da ostvari

Rad u saradnji sa imunim sistemom u cilju oslobadjanja od faktora koji sputavaju delovanje i razvoj imunog sistema

Glavni fokus je usmeren na poboljšanje ili stimulisanje odgovarajućih funkcija imunog sistema. Realnost je da imuni sistem ako funkcioniše kako treba kod bolesnika koji su oboleli od kancera ne bi seuopšte  pojavile kancerogene ćelije i oni ne bi imali rak.  Kad vaš imuni sistem pravilno funkcioniše, on prepoznaje i uništava ove ćelije svakodnevno. U slučaju da organizam nema dovoljno odbrambenih odgovora i ne proizvodi dodvoljno ćelija koje uništavaju kancerogene ćelije, proizvodi se više kancerogenih ćelija nego što može biti uništeno, rezultat je nastanak izvora maligniteta u organizmu.  Jednom pokrenut proces omogućava ovim ćelijama da se razmnožavaju nebrojeno puta.

Vitamin C i imuni sistem

Nebrojene studije su naglasile podatak o osiromašenim vrednostima vitamina C u krvi ljudi koji boluju od bilo kog oblika kancerogenih oboljenja. Nedostatak vitamina C ne samo da šteti funkcijama odbrambenog sistema već i ćelijskom imunitetu. Ovo stvara poremećaje u naturofilnom kretanju a sa druge strane ometa stvaranje upalnih procesa.  Ekstremno velike doze vitamina C imaju tendenciju povećavanja ćelijskog i humoralnog imuniteta . Vitamin C pomaže imunom sistemu i njegovoj funkcionalnosti kroz inteziviranje proizvodnje T ćelija ili T limfocita vrsta belih krvnih zrnaca koje igraju centralnu ulogu u ćelijskom imunitetu, one takođe usporavaju razvoj mikroba u vašem telu.

Enzimi i organizam

Enzimi u predstavljaju pomagače svim hemijskim reakcijama u vašem organizmu i oni su izuzetno bitni prilikom održavanja mnogih životnih funkcija u organizmu. Dugotrajan nedostatak pojedinih enzima pogoršava stanje imunog sistema, podstiče razvoj bolesti u nekim slučajevima dovodi i do nastanka maligniteta.

Oko 22 vrste različitih enzima se stvaraju u organizmu, u velikim količinama enzim pankreasa čija se proizvodnja smanjuje kako organizam stari. Tri elementarana digestivna enzima su amilaza, lipaza i proteaza koji prekidaju ugljene hidrate, masti i proteine. Takođe celuloza i laktoza se koriste za razlaganje vlakana. Ovi enzimi se koriste u stomaku u fazi pred varenja, a takođe kad dodje do varenja ovi enzimi se u potpunosti razlažu i uništavaju.

Imuni sistem u nedostatku nekih enzima ima problem da prepozna maligne ćelije i da ih uništava. Prilikom nedostatka enzima mikrobi i maligne ćelije postaju prekriveni fibrinskom membranom koja umanjuje sposobnost imunog sistema da ih prepozna i uništi.Ovaj gumasti prekrivač može biti petnaest puta gušći od memmbrane normalne ćelije. On ne samo da sprečava efikasnost imunog sistema nego i smanjuje polupropustljivost ćelijske membrane smanjujući mogućnost dopremanja hranjljivih materija do kancerogene ćelije, povećavajući kiselost ćelije i smanjujući mogućnost transporta kiseonika do ćelije.U ovom slučaju su neophodni metabolički enzimi. Veći deo ovih enzima su proteaze koje imaju proteolitička svojstva ( ubrzavaju dezintegraciju proteina). U odgovarajućim količinama oni asimiliraju zaštitnu fibrin membranu i otkrivaju maligne ćelije i mikroorganizme imunom sistemu.

Pošto pankreas stvara većinu ovih enzima, dopunjujući ovaj organ metaboličkim enzimima se uspešno održava nivo malignitetea u organizmu u optimali. Ljudi oboleli od kancera koriste metabolički enzim pankreasa za lečenje maligniteta.

Proteolitički enzimi pankreasa imaju intezivno anti-maligno delovanje. Ovi enzimi pomažu prilikom uništavanja malignih ćelija kad su prisutni u odgovarajućim količinama. Oni sagorevaju zaštitne proteine malignih ćelija, što kombinovano sa reakcijama imunog sistema dovodi do smrti malignih ćelija.

Pečurke sa medicinskim svojstvima

Izgraditi jak imuni sistem je jedna od najvažnijih stvari koju možete da uradite za održavanje vašeg zdravstvenog stanja i organizma u optimalnim uslovima. Ne postoji ništa bitnije za jedinku od informacije da je imuni sistem čudo života koje čuva organizam od destruktivnih bakterija, virusa i drugih napdača. Snaga vašeg imunog sistema zavisi samo od vas. Postoji čitava grupa gljiva poznatijih kao lekovite gljive , koje se veoma često konzumiraju u obliku čaja, tinkture, destilata u kapsulama ili u vidu praha. To su veoma moćni pojačivači imunog sistema a mnogi ih smatraju i prirodnim lekovima. Medicinske gljive imaju mnogo sličnosti sa ljudskom strukturom ako posmatramo njihov hemijski i genetski sastav. Mnogi naučnici tvrde da su herbalističke pečurke bliže ljudima po strukturi  od bilo koje druge biljke.

Nauka pomno posmatra sve vrednosti lekovitih gljiva u lečenju opasnih medicinskih stanja uključujući autoimune bolesti i lečenje maligniteta. Pečurke se vrednuju kao prirodne namirnice koje imaju manje kalorija ali su bogate prirodnim proteinima, vitaminima, mineralima, hitinom, gvožđem cinkom, vlaknima, esencijalnim aminokiselinama. One imaju veoma izraženu upotrebu u kineskoj tredicionalnoj medicini. Veoma su odbro poznati njihovi efekti uz pomoć kojih se popravljaju razni zdravstveni problemi, povećava vitalnost organizma, povećavaju adaptivni kapaciteti . Iz mnogi studija je izveden zaključak da se pečurke trebaju koristiti kao probiotik . U domenu biološkog zdravlja organizma, medicinske pečurke su indentifikovane kao jedan od najmoćnijih promotera imuniteta i kao borci protiv mnogih bolesti.  Ove neverovatne činjenice se veoma često ignorišu, dok se pečurke takođe mogu korstiti kao odlični kulinarcki specijaliteti ili dodatci hrani, a samim tim organizam dobija razne zdravstvene benificeije a to su:

-Kontrola imunološkog sistema

-Povećavanje potrebnih vitamina i hranjljivih materija u organizmu

-Borba protiv malignih oboljenja

Tokom celog prošlog veka izvršena su mnoga istraživanja o gljivama kao efikasno sredstvu za lečenje raka. Mejnstrim istraživanja su izvršena u Japanu i drugim zemljama Azije. Ipak, u predhodnih nekoliko godina su i Američki istraživači počeli da razmatraju upotrebu medicinskih gljiva kao sastavni deo terapije za lečenje ljudi obolelih od raznih oblika raka.

Neke od važnijih gljiva za lečenje raka su Maitake, Ganodermi i još mnoge druge. Sve ove gljive su veoma dostupne širom sveta a,možete ih pronaći u prirodnim apotekama i prodavnicama zdrave hrane.

Maitake Kralj pečuraka

Ova gljiva se pokazala veoma efikasnom u raznim oblicima u sprečavanju i inhibiranju razvoja u slučajevima raka jetre i raka dojke. Ova gljiva ne samo da ima izražen uticaj protiv mikroba, ona takođe utiče i na poboljšanje karakteristika imunog sistema koje utiču na sprečavanje virusnih infekcija. Jedan od američkih vodećih istraživačkih centara za kancerogena oboljenja, Memorial Sloan Kettering Cancer iz Nju Jorka izvodi klinička ispitivanja sa ovom gljivom. Maitake je pogodna gljiva za ljudsku ishranu, a koristi se u tradiconalnoj Azijskoj medicini kao sredstvo za lečenje šećerne bolesti i hipertenzije. Njen destilat je dostupan i koristi se za poboljšanje imunog sistema i kao dodatak terapijama za HIV i rak. Jedna o njegovih najpoznatijih energetskih komponenata je polisaharid beta glukan 1.6. Maitake destilati prikazuju kao rezultat uzimanja snižen nivo šećera u krvi. Maitake gljiva povećava kreiranje kolonija koštane srži u kostima i umanjuje štetnost doksorubicina, smanjuje i ograničava metastaze.

Prilikom proučavanja postemnopauze, koju je pratio malignitet dojke, oralno uzimanje maitake destilata je pokazalo imunomodulatorni efekat na osnovu njenog uticaja na imuni sistem.

Oralno uzimanje maitake takođe povećava koncentraciju neutrofila i monocita kod pacijenata sa mijelodisplaznim sindromom.

U dosadašnjem istraživanju utvrđen su mnogi faktori koji utiču na delovanje imunog sistema i njegovu snagu ali kompletan slika imunog sistema nije u popunosti objašnjena i za nauku svi negovi faktori ostaju još uvek skriveni pod velom tajne. Jedno je sigurno da bez funkcionalnog imunog sistema ne možemo imati ni funkcionalan i zdrav organizam a samim tim postajemo izuzetno podložni spoljnim uticajima i bolestima. U predhodnom tekstu sam vam obajasnio osnovne elemente uticaja na imuni sistem u nadi da ćete se uspešno izboriti kroz pobolšanje njegovog delovanja sa nekim bolestima koje su najveća pošast današnjice.

 

Facebook komentari

copyright © 2017 WordPress Integration by Inveo