Kako hronični stres izaziva hormonski haos


„Da zaista znate šta se događa sa vama kad ste pod stresom totalno bi odlepili. Tada se dešavaju neke veoma loše stavri“ – ovo je moja izjava za vreme jedne naučne konferencije i uošte se nisam šalio kad sam ovo izjavio. Ja mogu da napišem nekoliko knjiga o tome kako stres izaziva masivne haotične rekacije u vašem telu.

Ako želite da izbegnete stres, rođeni ste u pogrešno vreme. Hronični stres je postao epidemija u društvu u kome što je brže to je bolje dok pokušavamo da upakujemo previše obaveza u svoj raspored.

U svom ovom haosu, jedna analiza u koju je uključeno 300 studija je dokazala da hronični stres može da naudi vašem imunom sistemu. I to nije sve,  jer velika doza stresa vas čini debljim i utiče na razvitak dijabetesa.

Naučnicima je već duže vreme poznata činjenica da stres izaziva viši nivo šećera u krvi a takođe i povećava debljinu. Kada se organizam nalazi u stanju hroničnog stresa, nivo insulina raste. Ovo stanje dovodi do metaboličke disfunkcije kojom se povećava telesna težina. Vremenom dolazi do otpornosti organizma na insulin i naravno dijabetesa.

Kad ste pod stresom, vaše nadbubrežna žlezda oslobađa hormone kao što su adrenalin i kortizol koji preplavljuju vaš organizam, povećavajući broj otkucaja srca, povećavajući krvni pritisak, povećavajući gustinu krvi i stvarajući krvne ugruške, stvarajući oštećenja na mozgu i u centru za memoriju, povećavajući telesnu težinu i generalno stvarajući haos u vašem organizmu.

Ovaj hormonski haos kao što vidimo stvara negativne posledice. Naprimer stanete da popijete kafu u omiljenom kafiću na putu za posao. Zaleđeni pred milionski zahtevima i gužvom u saobraćaju, shvatate da niste uopšte doručkovali, poručujete krofnu sa kafom.

Gledajući  na naizgled bezazlenu situaciju doručka, kofein iz kafe povećava kateholamine, hormone stresa. Organizam kao odgovor na stres stvara kortizol, koji zajedno sa šećerom povećava insulin. Insulin povećava upalu i to utiče na kompletno stanje vašeg organizma. Šećer iz krofne povećava kortizol i adrenalin, hormone stresa. Šećer bukvalno stvara eksploziju hormona stresa iako niste pod stresom.

Velike šanse su  da će se nastaviti sa konzumiranjem ove vrste hrane u toku dana. Na taj način se stvaraju savršeni uslovi za hormonski pakao koji iza sebe ostavlja umor, nesreću i velike masne naslage.

Prava dijeta može da smanji uticaj stresa na vaš život i vaše telo. Kad jedetecelu, pravu hranu, vraćate otpornost organizma na insulin, kortizol i druge hormone u normalu.

Kad očistite svoju ishranu od namirnica od kojih ste zavisni kao što su kofein, alkohol, derivati šećera i redovno unosite zdravu hranu da bi ste izbegli kratkoročni stres gladi, uspćete da održite svoj organizam u manjoj dnevnoj dozi stresa.

Ako zamenite ovu hranu sa čistim proteinima, zdravim mastima, lisnatim povrćem, bobicama, sa puno zrnevlja i manje glutena osećate se mnogo bolje. Hrana je informacija koja kontroliše ekspanziju gena, hormone i metabolizam. Kada jedete pravu hranu, regulišete nivo šećera u krvi, vrćate balans u hormonski sistem i smanjujete stresom izazvana oštećenja.

Stres je veoma realna pretnja iako nije stvarna i opipljiva. Ako je tako mi bi trebali da imamo potpunu kontrolu nad stresom jer je on nešto što se ne dešava spolja već je on u nama.

Definicija stresa je sledeća:  „Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Štetni faktori iz čovekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom.“

Ovde postaju stvari još interesantnije.  Možete zamisliti da je vaš suprug ljut na vas. Bez obzira na druge okolnosti vama će se podići nivo stresa. Kako god delovalo, organizam stvara određeni odgovor tela na određene spoljne informacije.

Većina ljudi, kad se usresrede na moj život i kad ga analiziraju misle da sam lud i uvek me pitaju zašto nisam pod stresom iako sam stalno okružen nezadovoljnim ljudima, iako vodim veoma veliku istraživačku kampanju u raznim naučnim sferama, iako otvaram novi klinički centar, takođe sam pod stalnim obavezama prilikom nabavke novih sredstava za rad i otkrivanju novih tehnologija i preparata za lečenje, iako sam uključen u rad i poboljšanje zdravstvene politike u našoj zemlji i pored praktičnog rada sa ljudima, ujedno kao otac, sin, brat, partner, prijatelj šef i u mnogim drugim ulogama u svom životu. Odgovor je zapravo mnogo jednostavan. Ne brinite o stvarima mnogo. Jednostavno probudim se i radim svaki novi zadatak najbolje što mogu.

Ja rukovodim ovim odgovornim obavezama koje sam vam naveo uz pomoć nekoliko tehnika koje mi pomažu da se oslobodim stresa. Među njima ovih 12 su moje omiljene.

1.Nedostatak magnezijuma, vitamina b12, povećan nivo žive i aluminijuma, alergija na gluten mogu da utiču direktno na nivo stresa. Promenom navika možete promeniti stanje vašeg uma.

2.Ljudi su opterećeni da stalno rade nešto. Iako ne radite, vaš um i dalje funkcioniše naučite kako da se aktivno odmorite. Da biste odmorili moćne snage uma i tela morate raditi nešto opuštajuće. Možete samo sedeti i gledati televiziju ili čitati knjigu. Možete samo duboko disati ili samo ležerno prošetati, bitno je pronaći tip relaksacije koji vam odgovara.

3.Naučite nove veštine kao što su joga ili progresivna relaksacija mišića, napravite sebi kupku, vodite ljubav, idite na masažu, gledajte zalazak sunca ili napravite šetnju po šumi ili na plaži.

4.Vežbanje je moćan, dokazani način da sagorite i izbacite stresne hemikalije iz vašeg organizma i da dmorite vaš um. U studijama je dokazano da se vežbanjem postiže mnogo više nego nekim lekovima u cilju izlečenja depresije.  Probajte treninge sa jakim intezitetom ako imate malo vremena a želite dobar rezultat.

5.Uzimajte multivitamine i dijetetske suplemente da bi ste pomogli vašem organizmu a to su vitamin c, b kompleks, cink, magnzijum .

6.Uzimajte razne biljke kao što su sibirski ginseng, kordiceps, ašvaganda.

7.Koristite parno kupatilo ili saunu da pomognete vašem telu da se oslobodi od toksina i da se oslobodi stresa.

8.Preispitajte vaše reakcije i ponašanje, odgovore u određenim situacijama i prilagodite se da biste smanjili stres.

9.U kontinuitetu gradite mrežu prijatelja i vašu harmoničnu zajednicu. Potrebno će vam biti mnogo saveznika da se biste uspostavili svoj harmonični balans.

10.Većina nas ima kratak odsečen dah. Duboko i spor disanje ima duboki uticaj na smanjenje odgovora organizma na stres, jer nerv za relaksaciju prolazi kroz dijafragmu i aktivira se kad duboko udahnete. Udahnite duboko sada i posmatrajte kako ćete se osećati drugačije već u sledećem trenutku.

11.Meditirajte uz vežbe koje vam odgovaraju.

12.Spavajte dovoljno, jer nedostatak sna povećava hormone stresa.

Facebook komentari

copyright © 2016 WordPress Integration by Inveo