Peptidi i njihova upotreba u lečenju

Peptidi i njihova upotreba u lečenju


Peptidi su gradivni elementi organizma i oni se sastoje iz različitih aminokiselina koje imaju kovalentnu vezu.

Peptidi su molekuli oblikovani iz mešavine aminokiselina povezanih peptidnim vezama putem procesa dehidracije i kondenzacije. Peptidi se konkretno dobijaju :

Kao ishod proteolize

Preciznom proizvodnjom organizma

Sintetičkom proizvodnjom

U velikom broju inovativnih terapija peptidi se koriste za lečenje maligniteta. Usled ovih tehnika, zaključeno je da su peptidi od velikog značaja zbog njihove male molekulske mase, sposobnosti da precizno markiraju tumorske ćelije, smanjivanja štetnosti tumora u određenim tkivima i popravkama koje prave u DNK nizovima a koji su oštećeni usled delovanja nekog spoljašnjeg ili unutrašnjeg faktora. Kad je količina aminokiselina manja od 50, ovi molekuli se nazivaju peptidi.Ako su veće strukture u pitanju ovi molekuli se nazivaju proteini.

Peptidi postoje u svakoj živoj ćeliji i sadrže određeni asortiman biohemijskih jedinjenja. Peptidi se pojavljuju u sledećim oblicima jedinjena:

Enzimi

Hormoni

Antibiotici

Receptori

Dok se koriste kao terapija za malignitete, peptidi na bazi hemioterapija se mogu svrstati u tri kategorije:

Samostalni tretman peptidima- ovaj tretman može da podstkne rekaciju imunog sistema organizma u cilju iskorenjavanja tumorskih ćelija .

Serumi na bazi peptida – ovaj protokol se koristi kod visokorazvijenih maligniteta za popravljanje sveobuhvatnog stanja pacijenta

Mešavina paptida i nanomaterija – Ova mešavina ima povećanu sposobnost paptida i unapređen uticaj na razne vrste maligniteta kojom se postiže povećana distribucija lekova i povećava osetljivost malignih ćelija.

Peptidi obavljaju vitalnu ulogu u osnovnim fiziološkim i biohemijskim procesima koji održavaju organizam u životu. Oni su sposobni da izvrše različite zadatke u telu. Nekoliko raznih  peptida mogu da kontrolišu hormone. Vaše telo ima spoosobnost takođe da prekine veze u peptidima i da ih raščlani u aminokiseline a samim tim da ih uništava . Razlika između proteina i peptida nije striktno definisana. Proteini su mnogo duži od peptida i većina proteina su kompozitnih struktura sa mogućnošću obezbeđivanja povezanosti svih aminokiselina. Generalno gledano ako je više od 50 aminokiselina povezano komponenta se karakteriše kao protein, dok se manji lanci nazivaju peptidima.

Uticaj peptida kao oružja za ciljanje isključivo malignih ćelija predstavlja alternativu dosadašnjim klasičnim metodima transporta hemoterapije kod kojih nisu ciljane isključivo maligne već i ostale zdrave ćelije.

Peptidi mogu da se koriste kao prevoznici radioaktivnih izotopa za precizno uništavanje i ciljanje isključivo malignih ćelija. Hormonske terapije peptidima se uveliko koriste radi upravljanja malignitetom dojke i prostate. Iz kliničkih ispitivanja može da se zaključi da peptidi mogu da imaju značajnu ulogu prilikom stvaranja vakcine protiv maligniteta. Sadašnji trend u novijim medicinskim terapijama je korišćenje kombinovanih tretmana u cilju postizanja boljih efekata delovanja pojedinih delova terapije u cilju boljeg efekta na maligna oboljenja. Kombinovanjem imunoloških tretmana sa konvencionalnim tretmanima (radioterapija i hemoterpija) ili spajanjem antikancerogenih peptida sa ne-peptidima to jest anti-kancer lekovima je pravi primer gore navedenog.

Pol Erlih, nemački lekar, kao i dobitnik Nobelove nagrade je bio pionir koji propagira ideju o magičnom metku. Od tada, naučnici su nastavili lov za usmerenim lekovima koji traže i obeležavaju maligne ćelije, dok stanje zdravih ćelija ostavljaju nepromenjenim. Američki naučnik Linda Makas i njena grupa su razmatrali upotrebu peptida koji bi mogli ciljati pojedina maligna oboljenja na inovativan način. U izveštaju Molecular Pharmacology, ovi akdemci su proizveli peptide koji su isključivo obavljali zadatke ciljanja pojedinih malignih ćelija.

Protein označen kao PCNA, obavlja klasičnu ulogu repliciranja DNA kad se oni razdvoje. Ovaj protein organizuje brojne proteine i enzime koji su povezani sa DNK replikacijom i osposobljava ih za vršenje određenih zaduženja prilikom ovog procesa.

U slučaju malignih ćelija, uloga PCNA se transformiše i nije ista kao kod normalnih ćelija. Naučni tim Linde Makas je uspeo da napravi peptidnu kopiju ovog proteina koji je normalno obavljao mutiranu funkciju klasičnog PCNA proteina u malignim ćelijama.

Tim doktorice Malkas je objavio spekulaciju da će kopija PCNA kod malignih ćelija, praviti duple DNK, koji će opstruirati kapacitet malignih ćelija i pogoršati njihove funkcije gde one na kraju odumiru.

Štaviše, ovaj peptid je isklučivo povezan i reaguje sa transformisanim PCNA u malignim ćelijama i trebao bi da ograniči svoje delovanje isključivo na ćelije raka i da ima blag i neprimetan uticaj na zdrave ćelije organizma.

Korišćenjem ovog tremana na malignitetu dojke u laboratorijskim uslovima, ovi istraživači su prilikom upotrebe svog peptida došli do zaključka da su bili upravu.Kod ovog veštački proizvedenog peptida se pokazalo da je on štetan  za maligne ćelije dok je njegovo delovanje na zdrave veoma slabo.

Hemoterapija je trenutno jedan od najistaknutijih metoda za uništavanje maligniteta, delujući kako po malignim tako i po zdravim ćelijama. Centar problema delovanja ortodoxnom hemoterapijom predstavlja neuspeh u odrđivanju tačne količine leka potrebnog za uništavanje kancerogenih ćelija a ujedno da zdrave ćelije ostanu netaknute. Razni drugi problemi su sledeći:

Dug vek razlaganja materije

Biokonverzija

Opozicija leka

Hemoterapija i distribucija leka modus operandi se pojavljuju kao autoritativne metode da bi se izbegle ove poteškoće.  U tom slučaju je potrebna pažljiva operativna adaptacija lekova na unapred utvrđene mete, preko definisanja receptora i maligniteta, a koja usput ograničava ulazak ovih lekova u normalne ćelije.

Pronalaženje brojnih preoteinskih/peptidnih receptora i peptida povezanih sa tumorima i proteina generiše novi talas uspešnijih citotoksičnig lekova.

Svaki tretman u kome se koriste prirodne sposobnosti ljudskog organizma je jedna od mogućnosti  koje mogu da se upotrebe protiv maligniteta a može da se uzme u obzir korišćenje peptida, proteina i monoklonskih antitela. Peptidi sadrže mnoge prednosti, naprimer malu veličinu, jednostavnost proizvodnje, sposobnost infiltriranja tumora i dobru biokompatibilnost.

U poslednjoj dekadi, peptidi su upoterbljavani u nekoliko terapeutskih tretmana za lečenje diabetes melitusa, problema sa cirkulacijom i maligniteta.

Peptidi mogu da se koriste sa brojnim raznovrsnim načinima za otklanjanje maligniteta, i mogu da se upotrebe kao lekovi u sledećim slučajevima:

Kao inhibitori anginogeneze

Kao posrednici koji ciljaju tumor i prenose ANT maligne lekove i radioaktivni izotop (usmerene hemoterapije i raidoterapije)

Hormoni

Vakcine

Zahvaljujući svojoj sposobnosti da se prilagode raznim receptorima  a takođe da postanu deo brojnih biohemijskih procesa, peptidi predstavljaju odgovor na mnoge probleme vezane za biomarkere i širenje maligniteta. Osim toga peptidi igraju značajnu ulogu i u vremenu dijagnostifikovanja maligniteta, lečenja maligniteta i predviđanju daljeg razvoja maligniteta.

Različite od drugih elemenata peptide čini njihova sposobnost selektivnosti u određenim procesima. Kasnije, peptidni tretman protiv maligniteta, peptidne vakcine, su prepoznate kao potencijalno oružje od trenutka kad je u Americi priznata peptidna vakcina za tumor prostate. Takođe povećani su mnogi testovi na mnoge druge tipove maligniteta kao što su kancer dojke, kancer debelog creva, melanoma, glioblastoma i drugih.  Ovo otkriće je povećalo inovativni pristup celokupnoj problematici u cilju povezivanja nanomaterijala i hemoterapije sa pojedinim peptidima a kroz naučne testove je dokazano da neka smrtonosna oboljenja smanjuju svoju progresiju i dolazi do usporenog razvoja bolesti.

U ovom trenutku peptidi igraju značajnu ulogu u dijagnozi maligniteta debelog creva što zauzvrat dovodi do poboljšane perspektive rezultata bolesti. Osim toga, savremene kliničke studije su dokazale, da postoji povećana koncentracija netrofilnih peptida 1-3 u tkivu debelog creva prilikom malinih promena. Takođe, je utvrđeno da povećani intezitet seruma C peptida precizira iznad prosečnu opasnost od adenoma. Ovi statistički podaci su pokazali da se peptidi mogu koristiti kao biomarkeri za indentifikaciju kolorektalnog maligniteta. Pored njihove funkcije u otkrivanju kolorektalnog maligniteta, peptidi su pokazali takođe svoju sposobnost otklanjanja kolorektalnog maligniteta.

U modernoj medicini, peptidi su takođe pokazali sposobnost indentifikacije raka pluća.Sa napredkom nanotehnologije, peptidi koji se mogu kombinovati sa nanomaterijalom su pokazali visok i potencijal  prilikom lečenja raznih tipova malignitita uključujući i rak pluća.

Peptidi igraju ključnu ulogu prilikom indentifikacije maligniteta dojke, što dovodi do smanjenja smrtnosti žena koje su obolele od ove opake bolesti.

Uloga peptida je kao što vidite iz ovog teksta veoma velika i obimna da bi je mogli svesti na ovih nekoliko strana ali je očigledno da je njihova primena sve veća u modernoj medicini. Potrebna su obimna istraživanja u cilju pronalaženja svih optimalnih osobina peptida i njihove pravilne upotrebe u lečenju mnogih oboljenja.

Facebook komentari

copyright © 2017 WordPress Integration by Inveo