Ako posmatramo kiseonik kao metak koji ubija kancerske ćelije, onda bismo morali gledati na pšeničnu travu kao topovsko đule u terapiji raka.  Sam broj načina na koji se one suprotstavljaju raku je neverovatan. Pre svega, sadrži hlorofil, koji ima skoro istu molekularnu strukturu kao hemoglobin.

Hlorofil povećava proizvodnju hemoglobina, što znači da više kiseonika stiže do kancerskih ćelija.  Selen i laetril se takođe nalaze u pšeničnoj travi i oba imaju antikancerogena dejstva.  Hlorofil i selen uzgred pomažu da se izgradi imuni sistem.  Pored svega ovoga, pšenična trava je jedna od najalkalnijih namirnica poznatih čovečanstvu.  I lista se još dugo nastavlja.

Pšenična trava

Pšenična trava sadrži barem 13 vitamina (nekoliko su antioksidansi), uključujući vitamin B12, mnogo minerala i brojne elemenate u tragovima, selen između ostalih, kao i svih 20 aminokiselina. Takođe sadrži biljni hormon abscisinsku kiselinu (još nazvana: dormin, videti niže), antioksidansni enzim SOD (SuperOksid Dismutaza, videti niže), i preko 30 drugih enzima, antioksidansni enzim citohrom oksidazu (videti niže), laetril, kao i mnoštvo drugih nutrienata.

• „Superoksid dismutaza (SOD) – koja konvertuje dva superoksidna anjona u molekul hidrogen peroksidaze i jedan kiseonika“

Drugim rečima, SOD konvertuje jedan od najopasnijih slobodnih radikala: Reactive Oxygen Species (ROS, reaktivna vrsta kiseonika) u molekul hidrogen peroksida (koji ima dodatni molekul kiseonika za ubijanje kancerskih ćelija) i molekul kiseonika.

A sada malo o citohrom oksidazi.

• „Davne 1938. veliki naučnik i istraživač na polju raka dr Paul Gerhard Seger otkrio je da pravi uzrok kancerske degeneracije ćelija leži u destrukciji specifičnog respiratornog enzima, citohromne oksidaze. Drugim rečima, kancer u ćeliji je izazvan poremećajem upotrebnog procesa kiseonika ili ćelijskog disanja.“

Ali hlorofil bi mogao da bude ipak najznačajniji deo pšenične trave.

• „U studiji objavljenoj u žurnalu „Mutation Research“ poređenje antikancerogenog dejstva hlorofila sa beta-karotenom i vitaminima A, C i E, hlorofil se pokazao kao efikasniji antimutagen od svih drugih.“

Sumnja se da je snabdevanje kiseonikom koje on pruža, glavni razlog što je hlorofil tako dobar u suočavanju sa kancerom.

• Hlorofil (iz soka pšenične trave) i hemoglobin (iz crvenih krvnih zrnaca) su molekularno slicni. Jedina stvarna razlika je što je središnji element hlorofila magnezijum dok je kod hemoglobina gvožđe. Hlorofil ima sposobnost da razbije otrovni ugljen dioksid i otpusti slobodni kiseonik.“

Broj jedan ključno pitanje kod pšenične trave je koliko dugo čekati nakon sečenja pre nego što je konzumirate. Većina ljudi, sledeći En Vigmor, kažu da konzumirate odmah nakon što je isečete i iscedite. Međutim, biljni hormon abscisinska kiselina (ABA, Abscisic Acid) je 40 puta potentniji četiri sata nakon sečenja, nego što je u momentu kada se sečenje obavi. Dakle, dilema se svodi na sledeće: Koliko je bitna ABA u lečenju raka u poređenju sa drugim antikancerogenim supstancama u pšeničnoj travi?

Pre svoje smrti, dr Virdžinija Livingston-Viler imala je kliniku koja je lečila obolele od raka. Njena vakcina je bila bazirana na abscisinskoj kiselini. Ovo je jedan citat o njenoj klinici:

• Abscisinska kiselina je suplement koji nećete naći u prodavnici zdrave hrane. Bazirno na njenom istraživanju, dr Livington-Viler je utvrdila da abscisinska kiselina neutrališe efekte horionskog gonadotropina, hormona koji štiti fetus od odbacivanja, i klasifikovala ga je kao primarni suplement u lečenju raka. Ona je otkrila da kancerske ćelije (ili mirkobi povezani sa njima) proizvode supstancu vrlo sličnu horionskom gonadotropinu. U njenoj knjizi „The Conquest of Cancer“, Livingston-Viler je opisala kako se može napraviti abscisinska kiselina.“

Dakle šta vi treba da uradite, pojedete odmah nakon ili četiri sata posle sečenja? Možda oba. Možda kada isečete svoju pšeničnu travu i iscedite je, veći deo popijete odmah a nekih četiri sata kasnije popijete ostatak.

Razlog iz kojeg ulazimo u takve tehnikalije je jer u nekim slučajevima terapija sokom pšenične trave nije delovalo kako je obećano. Ovo može biti jer je pacijent popio puno hlorisane vode sa česme, tako reći česmuše, ili zato što je abscisinska kiselina bitnija nego što se misli ili iz nekog drugog razloga. Razdvajanjem soka od pšenične trave na dva dela dobijate najbolje od oba sveta.

• Dijeta pšenične trave Ane Vigmor isključuje sve vrste mesa, mlečnih proizvoda i kuvane hrane i stavlja naglasak na „živu hranu“ kao što su nekuvane klice, sirovo povrće i voće, koštuničavo voće i semenke. Dijetu pšenične trave je razvila stanovnica Bostona, Ana Vigmor, koja je osnovala „Hippocrates Health Institute“, koji je kasnije preimenovan u „Ann Wigmore Institute“ (AWI).“

Korišćenje pšenične trave u terpiji raka

Korak 1) Ulazak u upotrebu sa početnim dozama 30-60g dnevno prvih 3-4 dana,

Korak 2) Kontinuirana doza je 120-180g dnevno u zavisnosti od telesne težine,

Korak 3) Ovo se računa kao jedan jedini visoko alkalni protokol dnevno koji se koristi u terapiji raka,

Korak 4) Koristite pšeničnu travu kao visoko alkalnu supstancu u „Dirt Cheap Protocol“-u (npr. nemojte koristiti sodu bikarbonu ili neku drugu visoko alkalnu supstancu),

Korak 5) Upotrebite 13 drugih supstanci iz „Dirt Cheap Protocol“-a, s’ time da pšenična trava bude jedina visoko alkalna namirnica.