U Ruskoj narodnoj medicini gliva čaga se koristi za lečenje raka, najčešće stomaka i pluća iako se smatra da je uistinu efikasna i za lečenje drugih uobičajenih oboljenja poput gastritisa, čireva i kolitisa dok ublažava bol u predelu stomaka.Godine 1995 je rafinisan ekstrakt gljive čaga i počeo je da se proizvodi i prodaje u Rusiji, istočnoj Evropi i Japanu za lečenje želudca i crevnih bolesti.

Da bi proverili tvrdnje tradicionalne narodne medicine Rusije započeta su naučna istraživanja.Najnoviji naučni rad započela je dr. Kristi Kahlos, farmaceuta na fakultetu za farmaciju univerziteta u Helsinkiju.Kahlos i njene kolege ustanovili su širok spektar aktivnih triterpena koji imaju antitumorno dejstvo u gljivi Čaga.Od onih najaktivnijh pronađen je inotodiol.Takođe je pronađeno jedinjenje betulin.Betulin je zapravo jedinjenje iz drveta breze koje ima antikancerogeno dejstvo. Čaga gljivice apsorbuju i koncentrišu betulin iz breze i pretvaraju ga u oblik koji možemo oralno uzimati. Drugi istraživači su otkrili aktivne polisaharide, koji se mogu pronaći u mnogim lekovitim gljivama kao što su mitake i šitake. Ti polisaharidi stimulišu imuni sistem. Kahlos i ostali istraživači su pronašli značajnu antikancerogenu aktivnost kod tačno određenih tipova.

Latinski naziv za ovu gljivu je polypore Innonotus obliquus.To je Severna vrsta koja raste ne brezi,jovi I bukovim stablima. Samo plodiovi gljiva koje rastu na brezi se smatraju medicinski pogodnim.U ovom tradicionalnom obliku je teško prepoznatljiva kao pečurka. Čaga raste na vsini između 10 I 30 metara što predstavlja izazov za ljude koji je skupljaju. Rusi ih sakupljaju penjući se sa konopcima. Starost zrenja gljive čaga je oko 25 godina I tad su najlekovitije.

Medicinske gljive I njihova lekovita svojstva