Kancerogene ćelije i njihova funkcionalnost

Da bismo objasnili zbog čega nastaje bol usled terapije artemisininom moram vam deteljno razjasniti kompletan mehanizam nastanka bola kod kancerogenih oboljenja i sve osobine kancera koje su povezane sa nastankom bola. Takođe moramo se usresrediti na klasične antikancer protokole kao što su hemoterapija i radijacija i analizu njihovog uticaja na nastanak bola usled njihove stalne primene i veće upotrebe u odnosu na alternativni metod artemisininom.

rast kanceraKancer nastaje kada ćelije u našem telu akumuliraju dovoljno mutacija i poremete regulacione faktore u ćelijskom okruženju. Ove ćelije će nastaviti deljenje, bez obzira na nivo ćelijske gustine u okruženju u kome se nalaze.

Kancerogene ćelije su uspele da prevaziđu status odumiranja i na taj način maligne ćelije postižu status besmrtnosti. Ove ćelije će nastaviti svoje lokalno razmnožavanje, lišavajući zdrave ćelije snabdevanjem krvi, uzimajući krv kao nefunkcionalni organ u telu i trošeći ebnomrne količine energije.

Kancerogene ćelije će u jednom trenutku steći sposobnost da probiju bazalnu membranu i na taj način će sebi omogućiti da izvrše invaziju na ostale udaljene delove tela, proces koji se naziva metastaziranje. Ove ćelije će ponoviti istu šemu na udaljenom području tela, umnožavajući se podstičući anginogenezu da bi osigurale dovoljnu količinu krvi u hranjljivih materija i goriva za svoju razuzdanu metaboličku aktivnost.

Zdrave ćelije koje su lišene ovih sastojaka će takođe imati smanjene funkcije i ugrožen opstanak. Svi ovi događaji kancoreogene aktivnosti mogu se posmatrati kroz sledeće fizičke rezultate: povećanje spoljne mase tumora usled njegovog širenja i povećanje mase tumorskih ćelija, povećanje interne mase usled kompresije i razvoja ćelija a kao rezultata dolazi do jakog bola usled neurološkog deficita.

Razvoj i rast kancera

Kancerogene ćelije bile benigne ili maligne rezultiraju abnormalnima rastom i razvojem. Ako se tumorske ćelije nalaze na koži ili blizu spoljašnjih delova tela oni mogu da izvrše i spoljašnje širenje. Ukoliko se masa tumorskih ćelija nalazi u internom delu a pošto nema proširivu prirodu zbog naših unutrašnjih pregrada u organizmu, masa tumorskih ćelija će se manifestovati kao kompresivni sindrom.

Ovaj prostor koji okupira lezija će rezultirati kompresivnim sindromom, naprimer kod tumora mozga, masa će se kompresovati u određenoj oblasti mozga, pritiskom na krvne sudove, neurone i na dugo okolno tkivo. Rezultat ovog procesa će biti lokalni neurološki deficit i bol.Zdravin ćeijama će biti onemogućen dovoljan priliv krvi i na kraju će počei da odumiru praveći prostor za dalje širenje kancera. Ako se komresija javi u plućima, ona će izazvati otežano disanje. Kompresija u kostima, kao kod kancera kostiju, izaziva deformitet na kostima, nepodnošljive bolove usled istezanja ili kompresovanja ćelija kostiju.

Krv i krvni sudovi

Zdrave ćelije  vode neprekidnu bitku za snabdevanjem krvlju i nutrijentima sa kancerogenim ćelijama. Ćelije raka imaju veći stepen metaboličke aktivnosti zbog neprekidne deobe. Ove ćelije će indukovati rast krvnih sudova kroz proces nazvan anginogeneza.

Kroz ovo širenje krvnih sudova, normalne ćelije su lišene snabdevanjem hranjljivim materijama, što se manifestuje kroz disfunkciju pojedinih organa, a takođe dovodi određenih kliničkih abnormalnosti u organizmu. Relevanti markeri funkcije organa će prikazivat takođe abnormalne vrednosti.

Pošto ćelije raka koriste ogroman deo ćelijskih resursa, telo obolelog će ubrzanim gubitkom energije za kratko vreme početi da gubi na težini. Imuni sistem obolelih od raka je veoma ugrožen, ostavljajući organizam veoma podložan bolestima, a takođe neće moći da se izbori protiv neoplastičnih ćelija, ostavljaući veoma veliki prostor za dalji razvoj i progresiju kancera.

Bol i kancer

75% bola koji nastaje usled raka pripisuje se samoj bolesti. Bol je povezan prvenstveno i uzrokovan kompresijom okokolnog tkiva i pritiskanjem nervnih završetaka a dalje prenošenjem bolnih signala do mozga.  Takođe odumiranje pojedinih ćelija može da izazove bol.  Ako se kancer nalazi blizu površine tela ili na samoj površini bol će biti lokalizovan zbog prirode prostiranja nerava.

U drugu ruku, ako se tumor prostire unutar nekog od unutrašnjih organa, bol obično nije tačno lokalizovan i prostire se u druge delove tela koji su udaljeni od prvobitne lokacije.   Pošto je bol uglavnom vezan za aktivnost i veličinu tumorskih ćelija, umnogome njegovo prisustvo može biti direktno povezano sa povećanom tumorskom aktivnošću, ali ovo ne mora da bude pravilo kod svakog nastanka bola.

Pacijenti koji prolaze kroz tretmane kao što je zračenje ili hemoterapija mogu iskusiti post proceduralni bol, koji je uzrokovan dejstvom zračenja i hemoterapije na zdrave ćelije. U tom slučaju, normalne ćelije su oštećene zbog terapijskog procesa, što rezultira bol usled oštećenja samih neurona.

Toksini i bol

Kad su kancerogene ili zdrave ćelije povređene u terapijskom procesu, one oslobađaju citokine koji utiču kao nociceptivni stimulansi na nervne završetke, podstiču signale za bol. Ovo je razlog zbog kog neki ljudi mogu da dožive bol post hemo ili radioterapijom. Uz kvalitetne anelgetike bol može biti dobro kontrolisan u oko 90% slučajeva.

Važno je primetiti da se bol može modulisati i u različitoj percepciji i toleranciji kod pacijenata, što objašnjava zašto različiti ljudi različito reaguju na isti nivo bola. Kod pacijenata obolelih od raka, većina njih su pod uticajem stigme dali će propasti ili će pasti u duboku bezpomoćnost. U tim slučajevima dolazi do duboke depresije kod pacijenata koji su oboleli od raka i u velikoj meri ovo stanje utiče na modulaciju percepcije bola.

Neki pacijenti i pored veoma visokog bola su usled lečenja hemoterapijom doživeli i povećani nivo tumor markera. Ovaj fenomen nije nubičajen. Tumor markeri rastu uglavnom u korelaciji sa povećanom tumorskom aktivnošću, ali to ne treba izjednačavati sa neefikasnošću hemoterapije. U mnogim slučajevima su ove pojave bile povezane direktno baš sa efikasnošću hemoterapije. 

Usled nekih naučnih istraživanja na kanceru debelog creva koji je metastazirao na druge organe usled delovanja hemoterapije došlo je do povećanog nivoa tumorskih markera, ali posle nekog vremena je došlo do smanjenja tumorskih markera a takođe i do smanjenja zapremina tumora i metastaza.

Istraživači trenutno rade na objašnjenju ovog fenomena koji je gore opisan. Pre početka hemoterapije, ćelije kancera funkcionišu uravnoteženo. Njihov rast ograničava snabdevanje krvi. Kako je rast ćelija raka ubrzan, snabdevanje krvi postaje ograničavajući faktor, koji prevazilazi anginogenezu da obezbedi hranjljive sastojke i zadovolji metaboličke zahteve kancera.

Za smanjivanja bola prilikom bilo koje terapija mogu da se koriste vidatox kapi. Svojstvo i način delovanja vidatox kapi možete pročitati u članku vidatox kapi kako deluju.

Bol kod prisustva kancera takođe može da se umiri i upotrebom serapetaze. Serapeptaza ima izuzetno anti inflamatorno svojstvo. kako deluje serapeptaza i za šta se upotrebljava možete pročitati u članku upotreba serapetaze.

Odumiranje kancer i bol

Masa ćelija će nastaviti da raste i ćelije koje se nalaze u središtu mase će polako biti lišene dotoka krvi, što rezultira smrću ćelija u jezgru tumora. Tumorska masa će se vremenom smanjiti, što će obezbediti prostor za razvoj novih ćelija i njihov rast. Ciklus će se nastaviti,a u procesu će organizam biti lišen svih hranjljivih materija i energije.

Isti slučaj je i sa uspešnim delovanjem neke antikancerogene terapije. Kada se koristi terapija sa antikancer preparatom artemisininom, neke kancerogene ćelije odumiru, oslobađajući citokine koji kako smo gore naveli stimulišu nerve i proizvode signale za bol a smanjenjem populacije ćelija raka se povećava njegova aktivnost, a automatski ovo delovanje dovodi do povećanja nivoa tumor markera u organizmu.

Takođe ova aktivnost odumiranja daje veći prostor za povećani razvoj novih ćelija i ova akcija može da vrši kompresiju na okolna područja pritiskajući nervne završeteke stimulišući dodatni bol. Kad ova terapije dostigne optimalan nivo, to jest kad se više ćelija raka uništava nego što kancer uspe da ih proizvede dolazi do naglog pada tumorskih markera i umanjenja razvoja tumora usled delovanja artemisinina. Takođe u nekim početnim rezultatima pre dostizanja ovog nivo imamo slučaj da se zapremina kancera nije smanjila ali dolazi do smanjenja kompresije ili gustine samog tumora.

Vremenom delovanjem liposomalnim aretimsininom na tumor usled smanjivanja kompresije, povećanim odumiranjem ćelija raka u odnosu na njihovu ponovnu proizvodnju dolazi i do smanjivanja zapremine a ujedno i do popuštanja pritiska na nervne završetke a takođe i smanjenog osloboađanja citokina što rezulitara smanjivanjem bola nastalog usled ove rekacije uništavanja kancera.

Facebook komentari